Prinudna naplata sa računa kompanije se realizuje u skladu sa odredbama Zakona o platnom prometu (detaljnije: članovi 47 do 49 Zakona o platnom prometu “Službeni list SRJ”, 3/2002 i “Službeni glasnik RS”, br. 5/2003, 43/2004, 62/2006, 111/2009, 31/2011 i 139/2014). Zakon reguliše osnove prinudne naplate, redosled izvršenja prinudne naplate, kao i postupke realizacije prinudne naplate.
Prinudna naplata duga se može pokrenuti na osnovu različitih zahteva kao što su izvršna rešenja poreskih, carinskih i drugih nadležnih organa; sudska rešenja kao i naloga poverilaca. Zakon određuje i redosled realizacije prinudne naplate u smislu grupe osnova koje imaju prednost, a zatim i vremena prijema zahteva za prinudnu naplatu duga.
Prinudna naplata sa računa dužnika se pokreće prema sledećem redosledu osnova:
1. Izvršna rešenja poreskih, carinskih i drugih nadležnih organa (neplaćeni porez, neplaćena carina, itd)
2. Izvršna sudska rešenja, druga izvršna dokumenata i druga zakonska ovlašćenja (suđenja i sudski postupci)
3. Nalozi poverilaca po osnovu dospelih hartija od vrednosti, menica ili ovlašćenja koje je dužnik dao svojoj banci i svojim poveriocima (što pokriva međusobni poslovni odnos firmi)
U okviru svake grupe osnova, prinudna naplata sa računa se realizuje prema vremenu prijema. To znači da ako dva poverioca puste menice, ona firma koja je prva pustila menicu ima prednost, ali ako u međuvremenu sud donese rešenje, to rešenje ima prednost u prinudnoj naplati duga.
Postupak prinudne naplate sprovodi Narodna banka Srbije.
Narodna banka Srbije prima zahteve za prinudnu naplatu i odmah posle tog prijema svim bankama nalaže da blokiraju sve dinarske i devizne račune dužnika, da mu ne otvaraju nove račune i da bez odlaganja dostave podatke o stanju sredstava na tim računima.
Kada primi obaveštenje od banaka o stanju sredstava na računima, Narodna banka Srbije nalaže banci kod koje dužnik ima najviši iznos sredstava na dinarskom računu da se prinudna naplata duga realizuje s tog računa. Ako na njemu nema dovoljno sredstava, izvršenje se nalaže i drugim bankama kod kojih dužnik ima otvorene dinarske račune, i to redom, prema visini sredstava na tim računima, do potpunog izvršenja naloga za prinudnu naplatu.
Ako na dinarskim računima nema dovoljno sredstava za izvršenje naloga za prinudnu naplatu, izvršenje se nalaže bankama kod kojih dužnik ima otvorene devizne račune, i to redom, prema visini sredstava na tim računima, do potpunog izvršenja naloga za prinudnu naplatu.
Pod sredstvima za izvršenje naloga za prinudnu naplatu podrazumevaju se dinarska sredstva koja se vode na dinarskim računima kod banaka, kao i dinarska protivvrednost deviznih sredstava kod banaka, osim računa i sredstava čije je izvršenje izuzeto.
Ako dužnik ima oročena sredstva kod banke, banka je dužna da, posle isteka ugovorenog roka na koji su ta sredstva oročena i ta sredstva koristi za izvršenje naloga za prinudnu naplatu. U tom slučaju, banka ne može produžavati ugovor na osnovu koga su ta novčana sredstva oročena.
Ukoliko firma dužnik nema dovoljno sredstava, ni dinarskih ni deviznih, na računima kod banaka ulazi u blokadu. Sredstva na računima kod banaka su blokirana sve dok firma ne isplati sve svoje poverioce, a takvom dužniku je zabranjeno otvaranje novih računa kao i isplata svih iznosa, osim onih za plaćanje obaveza po izvršnim rešenjima i nalozima.
Kada prinudna naplata sa računa dužnika bude okončana, odnosno nakon potpunog izvršenja naloga za prinudnu naplatu, Narodna banka Srbije bez odlaganja obaveštava banke o tom izvršenju, radi deblokade sredstava dužnika na njegovim računima kod tih banaka.
Prinudna naplata na osnovu menice može se realizovati samo ako su menice evidentirane u Registru menica koje vodi Narodna banka Srbije. Zahtev za registraciju menica podnosi firma dužnik u svojoj banci, koja obavlja registraciju i izdaje potvrdu o menici.
Proces počinje tako što poverilac odnese popunjenu menicu u banku koja je izdala menicu (tj. podnese zahtev za izvršenje naloga prindune naplate po osnovu menice) i u kojoj dužnik ima otvorene račune. Nakon toga, u prvom koraku banka izvršava prinudnu naplatu sa računa dužnika.
Ako na računu dužnika kod banke navedene u nalozima poverilaca, nema sredstava za izvršenje naloga ili ih nema dovoljno, banka navedena u ovim nalozima, odmah dostavlja podatke sa menice Narodnoj banci Srbije, radi izvršenja prinudne naplate sa računa dužnika kod banaka na kojima ima sredstva.
Novac je moguće naplatiti sa svih računa firmi dužnika koji podležu blokadi.
• Individualni računi koji ne podležu blokadi (računi za uplatu porodiljskog, itd)
• Sredstva izuzeta zakonima, posebnim aktima Vlade ili propisom Narodne banke Srbije
• Sredstva izuzeta sudskom odlukom ili odlukom poreskog, odnosno carinskog organa
• Sredstva donacija i humanitarne pomoći i životnog osiguranja
• Prihodi od privatizacije
• Sredava za formiranje robnih rezervi
• Sredstva samodoprinosa
• Sudski depoziti
• Sredstva određenih za isplatu po osnovu akreditiva
• Sredava depozita za obezbeđenje kredita
• Sredstva budžeta za isplatu premija, subvencija i regresa
• Sredstava obezbeđenja po ugovorima propisanim zakonom i drugim propisom
• Tuđa sredstava na računima dužnika.
Iako ova sredstva ne podležu blokadi, ona se mogu koristiti samo za svrhu za koju su namenjena. Ne mogu se koristiti za druga plaćanja tog dužnika.